“… Golub nije samo tica. Golub je simbol. Simbol mira, kapitulacije, pregovora. Ja neću mir. Jedva smo se izborili za rat, a ti hoćeš mir. Nisi smeo da dozvoliš golubu da leti. Golubovima je sad mesto u kavezu, a golubarima na frontu. I niko nema pravo da ovde seje klicu mira. “Izleteo sam napolje praćen oficirskim rafalima: “I dobro zapamti: ne daj golubu da leti … Ne daj golubu da leti … NGDL”.
Jedan skroz neobičan roman o neobičnoj poteri iz pera jednog od najzanimljivijih srpskih pisaca. Da li mi tražimo ili nas jure? Da li se sve ovo dešava samo da bismo sreli sebe? Ponekad je dovoljno zagledati se u beskrajno plavo nebo kako bismo pronašli odgovore.
Međutim, Marinka Arsić Ivkov svoj roman započinje rečima:
"BESKRAJNI PLAVI KRUG. U NJEMU, NIŠTA
Mislim da srećni ljudi ne pišu knjige. Srećni ljudi gaje golubove. Mene je nesreća naterala da ispričam ovu priču. Ne znam da li je do sada i napisan neki roman o golubovima. ..."
